Ili da me maneš sa tvojom vizijom kako da živim svoj život.
Zabole te šta drugi misle o tebi!
Zabole te da li se uklapaš u njihovu predstavu o svetu.
Zabole te za društvene norme i standarde koji su postavili tamo neki praprapraprappraprapreci još dok su živeli u pećinama.
Zabolete za vreme propisano od strane društva kad šta treba da se radi u životu. Jebe ti se za to baš, baš!
Zabole te što drugi misle da si čudna, uvrnuta, otkačena….
Zabole te što drugi misle da si sebična jer ne želiš da radiš i/ili budeš ono što bi njih usrećilo a ne tebe.
Zabole te za kompanije koje u tebi ne vide ljudsko biće već robota roba koji im donosi profit.
Zabole te za hejtere i negativce, ta šta će ti takvi u životu?
Zabole te da li treba da se udaš čim izbauljaš iz srednje škole ili faksa.
Zabole te za biološki sat.
Zabolete te za to što drugi misle da bi trebala da postaneš majka i rodiš bar troje čeljadi ako ne i više.
Zabolo te za sve religije koje te ograničavaju i teraju da živiš u strahu.
Zabole te što drugi misle da bi trebala da se zaposliš negde gde je sigurica (najbolje u neku državnu ustanovu) i gde ćeš tavoriti dok ne dočekaš Grim Reaper-a da dođe po tebe.
Zabole te za menjanje prezimena jer si se bože moj udala i sad ti više nisi ti koja si nekad bila i to sve treba da zaboraviš.
Zabole te da se pretvaraš da voliš dečake. Ne, nisi strejt, voliš žene i to se nikog ne tiče.
Zabole te što se drugi isčuđavaju jer ne želiš da ikad imaš dece.
Zabole te što te drugi gledaju s prezirom jer na brak gledaš kao na zastarelu instituciju i prosto ti nije jasno čemu sva ta fama oko toga, kad svi ti koji su u braku nemaju ni jednu lepu reč za isti ili da zlo bude još gore, pretvaraju se kako im je sve super a nije.
Zabole te za nesretne nadrnande ljude kojima sve i svako smeta, između ostalog i ti.
Zabole te da ispunjavaš tuđa očekivanja.
Zabole te da živiš život po anoreksičnim standardima modne industrije.
Zabole te da pratiš sve te vesti napumpane strahom, očajem i sivilom.
Zabole te za sve one koji u tvoj život ne unose sreću, ljubav i pozitivan pogled na svet.
Zabole te za……ja ovako mogu do sutra….no kontam da si shvatila poentu. Veoma je jednostavna. Suština je u tome da te:
Zabole za sve ono što te čini da se osećaš loše. Deprsivno. Da ne voliš sebe takvu kakva jesi. I da živiš život koji nije tvoj već tuđ.
Draga moja tvoj život je samo tvoj. Nikome ništa ne duguješ. Nikome!
Zar zaista misliš da ako pristaneš na sva ta sranja u koja ti ne veruješ da ćeš biti srećnija? Bolja osoba? Prihvaćenija?
Nećeš.
Bićeš samo isfrustriranija, besnija, tužnija, depresivnija.
Bacićeš onaj pravi autentični deo sebe u reku kako bi se uklopila u tuđe snove. Ili još gore u tuđa verovanja u koja ni oni ne veruju nego su isto tako poklekli i odustali pred naletom društva i društveno-propisanih kvazi normi življenja.
Znaš na šta to podseća i kakav je osećaj kad odustaneš od sebe, svojih želja i snova?
Da li si ikada videla kada životinje vode na klanje?
Tačno znaju šta ih čeka i kuda ih to vode. No bez obzira što su svesne kuda su se uputile, one i dalje idu, ne bune se, u strahu su, dršću, poneka se možda malo i uzjoguni al jbga ubedili su ih da ne mogu pobeći pa se onda prepuste svojoj sudbini. Idu putem s kojeg nema povratka.
A onda CAP!
Hladan nož sklizne im preko grkljana. Krv zašiklja na sve strane i onda….
KRAJ.
Nema više mogućnosti da se išta promeni. Bar ne u ovom životu….
Da li zaista želiš da ti se to desi? Da budeš živa al mrtva iznutra?
Da li zaista želiš da ti drugi kroje kapu koju ćeš nositi do kraja života a ona nije ružna nego je odvratna?!
Pa ako ne pristaješ da nosiš garderobu koja ti se ne sviđa zašto bi nosila život koji ti se ne sviđa?!
‚‚Ah, ali znaš, to je teško, to je ovo, to je ono…. moram misliti na druge, moram se odužiti društvu, bla, bla, bla….‚‚
STOP!
Zabole me za to!
Kakva glupost! Ko te je to slagao?!
Ta ništa se u životu ne mora sem par stvari, znamo svi koje su, ne moram ih spominjati.
Oduži se društvu tako što ćeš postati najbolja verzija sebe. Što ćeš biti nasemjana i sretna. Što ćeš postati svesna sebe i svojih želja. Što ćeš postati svesna ko si ti zapravo. Što ćeš shvatiti šta ljubav zaista jeste a šta nije. Što ćeš svesno i sa odgovornošću stvarati i podizati svoje potomstvo jer si ti izabrala da ga imaš (kad si ti na to spremna). A onda će to potomstvo stasati u normalne, sretne i zadovoljne ljude koji će dalje širiti pozitivne vajbove i tako dalje još dalje u budućnost. Tako se stvara mir na planeti. Tako se stvara raj na zemlji, koji svi toliko želimo.
A i ako odlučiš da nemaš potomstva nije bitno. Budi najbolja u onome što voliš, dopusti sebi da zablistaš u čemu god da želiš. Zbog toga si došla u ovo fizičko obličje. To je ono što treba da radiš. Budi inspiracija drugima, pomozi im da poveruju da su oni ti, koji kreiraju svoj život a ne drugi.
Budi jedinstvena, budi posebna, pudi ti TI.
Jer ti to zaslužuješ.
Znam mnoge sam sad načepila na žulj i sigurno im se ne sviđa se ovo što su pročitali.
No znate šta?! 😀
PS. Ovaj teks može se lako primeniti i na muški rod, naravno sa malim izmenama, te ako imate potrebe slobodno ga čitajte u muškom rodu. Ja sam ga pisala kao žena za sve žene koje se bore sa normama i standardima postavljenim od strane društva u sredini koja im je patvorno nastrojena dok je stvarnost mnogo, mnogo drugačija.
Poruka za sve vas, nebitno kog pola da ste, je jednostavna: budite sretni, budite pozitivni, volite sebe sa svim manama i vrlinama. Radite na sebi da postanete najbolja verzija sebe. Probajte da ostvarite svoje snove i dosegnete zvezde. Pa i ako ne uspete da dospete do njih bar ćete znati da ste pokušali, a u tim pokušajima svakako nećete ostati na mestu odakle ste počeli. A to je već uspeh koji će vam doneti osmeh na lice i ispunjen život. Da, možda nikada nećete biti Salvador Dali, Lujza Hej ili Betoven ali ćete svakako dotaći par srdaca i ispuniti ih nadom i verom da je sve moguće. A to je u stvari najbitnije u životu. I zaista nije bitno šta ste stavili na prvo mesto: životnu misiju, porodicu, decu…bitno je da vas vodi strast i goruća želja da u tome budete najbolji i da drugima donosite osmeh na lice i širite ljubav gde god da se nađete.
Želim vam svima dug i propseritetan život.
Voli vas vaša Nađa.
No Comments