TRAŽILA  SAM I DOBILA ŽELJENO- DEO DRUGI8 min read

 

Ili lični primer zakona privlačenja na delu

 

 

U prvom delu ovog posta pisala sam vam o tome kako sam tražila  i dobila željeni obilazak arehološkog  nalazišta Viminacijum. No ispostavilo da je takođe  tačna i ona  da kad tražite i pustite Izvoru da odradi svoj deo posla, on vas uvek nagradi sa mnogo boljom i lepšom manifestacijom od one koju ste mogli da zamislite za sebe. Tako da sam i ja dobila mnogo više sem posete Viminacijumu. Dobila sam  takođe  obilazak  Smederevske tvrđave, Srebrnog jezera, Ramske tvrđave, plovidbu skelom i obilazak Deliblatske peščare. Diš više! 🙂

Još jedan dokaz i to malo veći, da mi zaista ne možemo ni zamisliti šta se sve krije u izobilju beskonačnog Izvora. A kada ne pružamo otpor našim željama on će nam svoju velikodušnost pokazati  u svoj svojoj veličini.

I da ne dužim dalje o zakonu privlačenja, nastaviću danas tamo gde sam stala u prošlom postu.

 

 

nastavi -tražila sam, dobila sam

 

 

Iz Viminacijuma krećemo  ka predivnom Srebrnom jezeru, mini moru. 😀  Koje leči kako telo tako i srce i dušu.  Tamo smo  proveli oko dva sata, tako da nije bilo prilike da se smočimo u njemu. Nadam se da ću se sledeći put i brčakti. 🙂

Srebrno jezero leži na samo dva kilometra od Velikog Gradišta i pripada Braničevskom okrugu.  Nastalo je kada je rukavac Dunava pregrađen dvema branama. Njegova površina je oko 4 km², a maksimalna dubina oko 8 metara. Jezero je veoma čisto jer se prirodno filitrira kroz mnoge peščane dine. A kada  sunce spusti svoje zrake na njega imate osećaj da gledate u srebrnkastu površinu nekog velikog ogledala. Prelep prizor koji zaista odmara dušu.  U njemu ima puno ribe tu se mogu naći kako šaran, som, štuka, smuđ ali i ostale slatkovodne ribe.

U zadnje vreme Srebrno jezero  sve više mami  turiste. Ako želite da se zabavite na vodi možete iznajmiti pedaline ili se ukrcati na brodić koji će vas provozati do Golubovačke tvrđave. Sledeći put kad budem došla ovde svakako ću iskoristiti ovu ponudu.

 

 

Srebrno jezero -tražila sam, dobila sam

 

 

Kada je smeštaj u pitanju, koliko sam mogla da primetim, više je ponuda u odnosu na pre par godina. Što u privratnom smeštaju, što u hotelima (kojih nema puno, ako ih ima i dva). Ovde se nalazi i najveći auto kamp u Srbiji,  značajna informacija za one koji vole da kampuju. Takođe  i na samom jezeru bilo je više restorana i kafića nego pre par godina. Pošto nismo imali dovoljno vremena za brčkanje iskoristili smo to vreme da se iskuliramo u jednom  od kafića na samoj obali jezera.

U  nekoj budućnosti svakako planiram da se vratim na par dana ovde i da  kako treba procunjam po kraju kako bih ga  bolje upoznala i istražila. I  svakako da proverim da li ima još koja plaža osim ove koju komotno mogu nazvati glavnom. Ona je od sitnog šljunka i dosta je uska. Podsetila me je poprilično na Budvu ne zbog izgleda plaže već zbog silnih kafića i dždižabidžarnica duž nje. Ko voli malo više privatnosti svakako neće želeti da sedi ceo dan u ovoj gunguli.  A ja sam jedna među njima. 😀

 

 

plaža -tražila sam, dobila sam

 

 

Put nas sa ovog predivnog jezera vodi dalje u selo Ram gde se nalazi Ramska tvrđava.  Ovo mesto udaljeno je na nekih 25 km od Požarevca i nalazi se na obali Dunava odakle takođe kreće i skela koja putnike namernike prevozi na drugu stranu obale.

Mi nažalost nismo imali prilike da obiđemo Ramsku tvrđavu jer je pod rekonstrukcijom, koja će trajati u pet faza sve do 2018. godine.  Za njenu popravku Turska je uložila dva miliona evra, jer ju je ona u današnjem obliku  izgradila davne 1483.g. u vreme vladavine sultana Bajazita II (1430-1512).

Ram je bilo još u davna vremena naseljeno mesto jer je na veoma povoljnom geografskom ali i strateškom položaju. Nalazi se na  mestu gde tok Dunava skreće na sever  jer mora da zaobiđe stenovitu liticu visoku skoro 20 metara. A uz sve to prirodni uslovi su omogućili ljudima da baš na ovom mestu lako prelaze reku kako bi došli na drugu stranu.

Po dolasku rimljana na ovo podneblje,  Ram postaje deo Dunavskog limesa. Nastaju fortifikacije na obe strane Dunava, tako da se u izvorima tog doba spominje utvrđenje Lederata. Kasnije u srednjem veku, preciznije u XII veku, pominje se Hram/Haram čija tačna lokacija nije utvrđena.

Kada su Turci osvojili ove krajeve i oni su uvideli strateški značaj ovog podneblja pa je tako sultan Bajazit 1483.g.   izgradio tvrđavu  na ostacima jednog starijeg utvrđenja, kako bi zaštitio severne granice svoga carstva od  udrženih srpskih i mađarskih trupa.

 

 

Tvrdjava Ram -tražila sam, dobila sam

 

 

Ramska tvrđava nalazi se malte ne u samom centru sela Ram i dominira njenim pejzažom. Nije velikih dimenzija svega 25x 35 m  u osnovi  i ima oblik nepravilnog petougla. Sa zapada je  zaštićena   liticom a  sa tri strane dubokim suvim rovom kao i dvostrukim bedemima.  Bila je dobro utvrđena jer je imala pet topovskih kula, koje su bile trospratne i imala su tri topovska otvora na svakom od njih i po jedan na svakom zidnom platnu. Stoga predstavlja najstarije artiljerijsko utvrđenje u Srbiji.  Dosta arhitetkonskih uređenja preuzeto je od vizantijaca. U samoj kuli nije bilo većih stambenih objekata, a posada je bila smeštena u kulama. Stanovništvo je živelo van tvrđave, no ništa od ovoga nije istraženo. Jedini vidljivi objekti su karavansaraj i tursko kupatilo.

Značaj ove tvrđave opao je posle Mohačke bitke 1526. g. A za vreme Kočine krajine 1788.g. doživela je veliko razaranje jer je došlo do eksplozije municije i  tada je jedna kula potpuno uništena.

Tvrđavu smo mogli fenomenalno da vidimo kada smo se ukrcali  na skelu koja nas je prevezla na drugu stranu Dunava.  Red vožnje kao i cene prevoza skelom možete da vidite ovde.  Bitno je da znate da treba da dođete  petnestak minuta ranije pre polaska jer toliko otrpilike traje ukrcavanje vozila. Ovaj vid prebacivanja na drugu stranu je veom popularan jer vam skraćuje put za nekih 100-tinak kilometara, što bi ste ga svakako morali napraviti da ste išli regularnim putem. Elem ja nisam neki ljubitelj dubokih voda  bez obzira što mi je horoskopski znak riba. 😀 No ovaj put sam uživala i imala osećaj da sam faraon. Mašta mi se lepo poigrala sa utiscima ponesenim iz Viminacijuma,  ali i sa serijom koju trenutno gledam SG-1 (ne pitajte kako, putevi asocijacija su mistični 😉 ).   Plovidba traje nekih petnestak minuta i za sve to vreme imate prelep pogled pred sobom. Dunav je ovde veoma širok pa zaista podseća na more.

 

 

plovidba brodom -tražila sam, dobila sam

 

 

Kada smo prešli na drugu stranu uputili smo se u pravcu specijalnog rezervata prirode Deliblatsku peščaru. Ova peščara nosi još naziv Banatski pesak i nalazi se u jugoistčnom delu Vojvodine, u južnom Banatu. Tačnije između Tamiške, Vršačke i ravni Dunava. Njena površina zauzima oko 300 km²   i predstavlja jedinstvenu peščaru u Evropi jer je  geomorfološki i ekološko-biogeografski fenomen.

Deliblatska peščara nastala je od silikatno-karbonatnog peska, plavina banatskih reka i nanosa Dunava, koje su vetrovi ledenog doba, sa njihovih obala razneli u pravcu severozapad i zasuli prethodno formirani lesni plato.

Peščaru  karakterišu: peščarske, stepske, šumske, močvarne i vodene zajednice. Ovde se nalazi preko 1000 biljaka od kojih su mnoge retke i jedinstvene samo za ovo područje. Samo ovde možete videti banatski božur, stepski božur, šerpet, Pančićev pelen i Degenovu kockavicu, kao i 20 vrsta orhideja. Deliblatska peščara je u vegetacijskom smislu mešavina stepe i šumo-stepe, koju odlikuje mozaik travnih, žbunastih i šumskih staništa.

 

 

deliblatska peščara-tražila sam, dobila sam

 

 

Životinjski svet je takođe veoma bogat. Ovde možete naći veliki broj ptica, a neke od njih su veoma retke i zaštićene, kao što su orao krstaš, banatski soko i orao kliktaš. Od ostalih životinja u Deliblatskoj preščari živi vuk, jelen, divlja svinja, srne (nadam se da će u nekoj bližoj budućnosti lov na ovom području biti deo ružne i tužne prošlosti čovečjeg roda).

 Iz svih ovih razloga od 2002. godine, Deliblatska peščara nalazi se na preliminarnoj listi Uneska  kao područje izuzetnih prirodnih vrednosti.

A za one koji nisu upoznati ovde se snimao film ‚‚Boj na kosovu‚‚ kao i ‚‚Ko to tamo peva‚‚.

 

 

ko to tamo peva-tražila sam, dobila sam

 

 

Napustivši Deliblatsku peščaru uputili smo se umorni i srećni nazad kućama. Moja duša je bila presrećna i zadovoljna što je imala priliku da uživa u ovoj avanturi pa je odlučila da se komira do dolaska kući. 😀

Tako se završilo moje putešestvije, koje će mi svakako ostati u lepoj uspomeni ne samo zbog obiđenih i viđenih stvari već i zbog toga što je ono bilo konkretan dokaz da kada nešto želite to zaista možete i da dobijete ako prepustite Univerzumu da odradi svoj deo posla.

Od sada i ubuduće moj moto je: Dopuštam da dopuštam. 😉

 

 

dopuštam da dopušutam -tražila sam, dobila sam

 

 

I jedno zapažanje za kraj ovog teksta. Na svim lokacijama, izuzev Viminacijuma, ponude suvenira su bile više nego bedne. Nije da ih nije bilo, već su svi bili štancovani bez imalo duše i unikatnosti, tako da za sve vas koji imate umetničkog i kreativnog dara u rukama  eto gde  možete da usmerite vašu kreativnost. 🙂

 

 

 

No Comments

Post a Comment

error: Content is protected !!