Dođi, popijmo čaj i nastavimo da pričamo o srećnim stvarima.
Chaim Potok
Čaj ili kineski čajevac je biljka latinskog naziva Camellia sinensis od čijeg se lišća i drugih delova pravi vrući aromatični napitak blago gorkog i oporog mirisa koji se naziva čaj.
Istorija čaja počinje pre više od 4 hiljade godina. Prema jednoj legendi, kineski car Šhen-Nong otkrio je 2 737. godine pr. n.e. tajnu pripreme čaja prilikom jednog od svojih mnogobrojnih lovačkih izleta. Kada je hteo u posudi na vatri prokuvati nešto rečne vode vetar mu je doneo jedan list sa stabljike čaja koja je tu u blizini rasla. Voda u posudi brzo je promenila boju i do careva nosa došao je neobičan i njemu nepoznat miris. Radoznalo je popio nekoliko gutljaja tečnosti a aroma ga je oduševila. Ta tečnost ga je vrlo brzo osvežila a umor od dugotrajnog lova je nestao.
Najverovatnije su budistički monasi bili prvi koji su čaj koristili svkodnevno. Oni su ga koristili kao napitak za meditaciju koji pospešuje telesni mir i budi duševnu energiju. Zbog toga je čaj svojevremeno bio uzgajan uglavnom u vrtovima budističkih samostana.
Prvi opis biljke i spremanja čaja sačinio je 780. godine kineski pesnik Lu Yii. On je opisao spremanje zelenog čaja i razvio je novu metodu spremanja istog. Ova metoda je u narednim vekovima postala vrlo popularna. Pre tog vremena čaj se obično spremao tako što bi se sveže ubrani listovi biljke usitnili u avanu i pomešali u čvrstu masu sa sirupom od šljive a onda bi se sve to zajedno presovalo sa pirinčem u jedan čvrsti kolačić koji se tako mogao duže vremena čuvati, i u željeno vreme ubaciti u pirinčanu vodu, ili u vodu sa korom kajsije ili bi se spremala sa lukom čajna supu. Prema novoj metodi listovi biljke čaja su bili usitnjavani do sitnoga praha koji se kasnije koristio za spremanje ovog napitka.
S vremenom pijenje čaja je postajalo sve popularnije. U celoj Kini čaj je postao deo svakodnevnog rituala pre 1000-te godine . Ming dinastija (koja je trajala 1368 -1644 godine) donela je i novi način spremanja čaja. Listovi nisu više bili pretvarani u prah, nego su jednostavno celi listovi prelivani vrelom vodom.
Po predanjima, tradicija pijenja čaja se iz Kine prvo proširila na Tibet gdje ga je u formi presovanih cigli i kolačića doneo sin jednoga tibetanskog kralja. Tradicija čuvanja u ciglama presovanog čaja do danas se sačuvala na Tibetu. Negde u XII veku jedan japanski monah doneo je prah u Japan. Po samostanima su polako uspostavljani rituali pijenja čaja kako bi u XVII veku ispianje čaja postalo značajan deo japanske kulture i filozofije življenja.
Verovatno je preko arapskih trgovaca već u XIII ili XIV veku u Evropu stigao kineski čaj, ali do danas nisu sačuvani valjani pisani tragovi o tome. Čaj je prvi put predstavljen portugalskim sveštenicima i trgovcima u Kini tokom XVI veka. Tek 1610. godine postoje prvi valjani zapisi o zelenom čaju poreklom iz Japana koji je stigao u tovaru jednog broda nizozemske Istočno-indijske kompanije u Evropu. Iz Amsterdama čaj je slat u Englesku, Francusku, Nemačku i Ameriku. Osim morskim, čaj je u Evropu počeo stizati i kopnenim putem. Takozvanim ‚‚putem svile‚‚ karavani su dopremali čaj do Indije, a zatim dalje preko Rusije u Evropu. Dugo vremena ovaj čaj bio je na većoj ceni zbog bolje zaštite od vlage tokom transporta, što je na trgovačkim brodovima uvek bilo problematično. Na početku XVII veka Englezi su postali najveći obožavatelji ispijanja čaja. Zbog visoke cene, u početku su samo imućni građani mogli sebi priuštiti čaj, no, uprkos visokoj ceni, čaj je postajao sve popularniji. Englezi su od 1880. godine, zbog svađe sa kineskim liferantima koji su kao monopolisti stalno dizali cene, počeli uzgajati čaj u njihovim bivšim kolonijama u Indiji i Cejlonu (današnja Šri Lanka). Do tada je u Evropu stizao uglavnom samo zeleni kineski čaj. Englezi su listove čaja ubranih u svojim kolonijama puštali da izvesno vreme fermentiraju pa je tako dobijen takozvani crni čaj koji je više odgovarao ukusu Evropljana.
U istoriji SAD-a čaj se vezuje za jedan važan događaj. Početak Američke revolucije obeležio je događaj u kome su američki kolonisti u bostonskoj luci 16. decembra 1773. godine u more bacili tovare čaja koji je u to vreme bio monopolska roba Britanskog carstva. Ovaj događaj poznat je pod nazivom Bostnoska čajanka. Još jedan značajan događaj u vezi sa čajem desio se u SAD. Poučeni popularnošću čaja u većem delu Evrope, američki preduzetnic su pokušali u Sant Luisu 1908. godine na svetskoj izložbu iskoristiti za prezentaciju ovoga napitka. Međutim, pošto je vreme bilo vrlo toplo i sparno, malo je bilo onih koji su želeli da probaju vrući napitak. Uvoznik čaja iz Indije i Cejlona Richar Blechhynden u strahu od finansijskog fijaska dao je da se kocke leda preliju veoma koncetrisanim čajem i da se tako ohlađen servira kao nova senzacija Svetske izložbe. I zaista oduševljenje i poslovni uspeh su bili senzacionalni. Tako je otkriven i danas popularan napitak ledeni čaj. Kesica za čaj je takođe napravljena u Americi. Njujorški trgovac čajem Thomas Sullivan je svojim poslovnim partnerima slao čaj u svilenim kesicama prilagođenim za jednu šolju čaja kako bi ih isprobli. Pogodio je američki praktični duh pa je čaj u vrećicama brzo postao dominantan način pakovanje i pripreme čaja.
Čaj je napitak koji se dobija od biljke čaj Camelia (Thea) sinensis koja u sebi sadrži kofein i tanin, katehin, flavonoid, teanin. Količina kofeina u čaju zavisi od vrste čaja. Najviše kofeina sadrži crni čaj gdje je u jednoj šolji prosečno 50 – 70mg kofeina. U zavisnosti od podneblja, klime i nadmorske visine zavise i karakteristike ove biljke, pa samim tim i kvalitet čaja koji se od nje dobija. Tako između ostalih poznati su cejlonski, indijski, ruski, gruzijski, kineski, japanski i afrički čajevi. Postoje tri osnovne grupe pravih čajeva: crni, zeleni i ulong (oolong). Po pravilu u čajeve se ne dodaje limun, šećer ili med, jer se na taj način menja njegova specifična aroma. Mleko se dodaje samo u jake čajeve.
Crni čaj se sastoji od listića koji su prošli kroz potpuni proces vrenja. Ovi listići su uvek tamne boje, uglavnom crni ili tamno braon. U istočnoj Aziji poznat je kao crveni čaj (Hong cha). English breakfast jedan je od najpoznatijih crnih čajeva. To je mešavina više različitih vrsta crnog čaja, uglavnom cejlonskih, indijskih i afričkih. Ovo je jak čaj i obično se pije sa malo mleka.
Earl Gray još jedna izuzetno poznata vrsta čaja. On se može naći i u varijanti zelenog čaja, ali originalni Earl Gray je crni kineski čaj kome je dodato ulje bergamota. Ima prepoznatljivu aromu, miris i ukus i pije se bez ikakvih dodataka (šećera, mleka, limuna itd).
Zeleni čaj sastoji se od suvih listića koji nisu prošli kroz proces vrenja. Ovo listići su zelenkaste ili sivkaste boje. Upravo zbog nedostatka vrenja oni u sebi imaju veću količinu tanina i ako se ne pripreme pravilno mogu biti izuzetno gorki. Gotovo svi zeleni čajevi su iz Kine ili Japana. Zeleni čajevi, ako nisu sa aromom (aromatičan jasminov čaj) mogu biti prilično bezukusni, tako da se u njih mogu dodavati med, limun ili šećer.
U Aziji postiji još daljnja podela zelenog čaja kao npr. u Japanu tkz. „normalni“ zeleni čaj (Ryokucha), pre prelivanja ugrejena zeleni čaj (Hojicha), s pirinčanim pahuljicama pomešani zeleni čaj (Genmaicha) i drugi.
Gunpowder je jak kineski čaj kod koga su listići uvijeni u loptice i liče na barut (odatle potiče i ime Gunpowder – barut).
Čaj od jasmina je jedan od najpoznatijih zelenih čajeva. Na plantažama čaja se između stabljika čaja sadi jasmin. Vremenom listići čaja upijaju eterična ulja jasmina i tako poprimaju njegov miris i aromu. Ovo je čaj izuzetno delikatnog ukusa i pije se bez ikakvih dodataka.
Lapsang souchong može se naći i u varijanti crnog čaja. Njegovi listići su sušeni na dimu zapaljenih borovih iglica. Vrlo je prepoznatljiv upravo zato što je dimljen (kao kačkavalj ili šunka).
Japanski zeleni čajevi su malobrojni ali su veoma često korišćeni, smatraju se za najbolje i najzdravije čajeve.
Beli čaj je jedna podvrsta zelenog čaja. Naziv je dobio jer dlačice na donjoj strani sušenog lista postanu belkasto srebrne. Nema fermantacije. Samo su najbolji čajevi izabrani za proizvodnju ‚‚belog čaja‚‚. Poznat je i kao car čajeva.
Ulong (oolong) listići ove grupe čajeva prošli su samo delimično kroz proces vrenja. Nakon berbe čaj se trese u pletenim korpama, a sok koji se iscedi fermentira sa kiseonikom. Daleko su manje zastupljeni od crnog i zelenog čaja. Najpoznatiji ulong čajevi gaje se na Cejlonu.
Postoje manje poznati čajevi:
Puh-er-cha je poznat u Aziji kao ‚‚crni čaj‚‚ tamniji je od crnog čaja, a izgledom podsjeća na kafu. To je crni čaj koji više godina sazreva.
Žuti čaj se proizvodi samo u Kini. To je beli čaj koji se ne obrađuje odmah nakon berbe. Tu dolazi do minimalne fermentacije. Jedan je od najskupljih čajnih specijaliteta, te se ponekad uvrštava u zelene čajeve.
Recepti za pripremanje lekovitih čajnih mešavina dati su po propisima FM (Formulae Magistralis et reagenta) – zbirka pravila i receptura kojima se proizvodi pripremaju se po lekarskom receptu. U njima je dat tačan kvalitativan i kvantitativan sastav biljaka koje ulaze u pojedine čajne mešavine. Veliki broj ovih lekovitih biljaka i njihovih mešavina moguće je kupiti u biljnoj apoteci, što predstavlja najbolji i najsigurniji izvor snabdevanja.
Najnovija istraživanja koja su sprovedena u periodu od 2015.g. do 2018.g na Yong Loo Lin medicinskoj školi na Nacionalnom univerzitetu u Singapuru – odsek psihološke medicine, utvrdila su da osobe koje redovno piju čaj imaju bolje organizovane regije mozga što je povezano sa zdravom kognitivnom funkcijom u poređenju s onima koji ne piju čaj. Redovno pijenje čaja ima zaštitni efekat protiv propadanja organizacije mozga koje su povezane sa efektom starenja. Dosadašnje studije pokazale su da je unos čaja koristan za zdravlje ljudi, a pozitivni efekti uključuju poboljšanje raspoloženja i prevenciju kardiovaskularnih bolesti. Takođe kongitivno propadanje se smanjuje kod starijih osoba za 50%. Analizirajući kognitivne performanse učesnika i rezultate magnetnih rezonanci istraživački tim je otkrio da su pojedinci koji su konzumirali ili zeleni čaj, oolong čaj ili crni čaj najmanje četiri puta nedeljno tokom 25 godina imali efikasnije povezane regione u mozgu što je doprinosilo bržem obrađivanju informacija.
Sada kada znate zašto je ovaj napitak tako magičan nadam se da ćete ga uvrstiti u svoj svakidašnji ritual, ako već niste. 🙂
