Ili 5 razloga zašto je dobro biti strpljiv.
Strpljenje je nešto što u ovom digitalnom vremenu kada nam je sve dostupno na jedan klik izumire poput dinosaurusa.
A šta je u stvari strpljenje?
To je sposobnost da se prihvate ili podnesu problemi, patnje ili kašnjenje/odlaganje a da osoba pritom ne postane isfrustrirana ili zabrinuta.
Da li vi posedujete ovu sposobnost? Odgovorite iskreno. Od nje zavisi kvalitet vašeg sveukupnog života.
Moj iskreni odgovor bi glasio: NE, ali radim na tome. 😀
A da li znate da postoji više vrsta strpljivosti?
Jedna vrsta strpljenja je međuljudsko strpljenje: to je ona vrsta strpljenja kada vas iritantne osobe ne izbacuju iz takta.
Druga vrsta strpljenja je hrabro strpljenje: kada čekate bez očaja i frustracije da životne teškoće prođu. Slikovito: svi oni nezaposleni ljudi koji iz dana u dan šalju biografije za posao nadajući se da će ga u jednom momentu i dobiti bez obzira što su pre toga bili odbijeni ko zna koliko puta.
Treća vrsta strpljenja je ona koja je u vezi sa dnevnim neprilikama kao što su gužve u saobraćaju, čekanje u redovima, komp koji se zapucava i tome slično.
Ako niste u detinjstvu bili izloženi strpljenju svakako će vam je manjkati, bar jedna ako ne i sve od gore navedenih vrsta. Tako je bilo i sa mnom. Strpljenje je veština koju nisam ponela iz kuće jer su moji roditelji bili zahvaćeni savremenim načinom života koji između ostalog čini famozna pojava nemanja vremena i perfekconizam. Kod nas se jurilo, žurilo, htelo sve sada i odmah, tako da sam i ja te osobine dobila u amanet (najbolje sam prošla kada je u pitanju hrabro strpljenje 🙂 ). Ne mogu da vam opišem koliko mi je to otežalo život i doprinelo razvoju depresije i anaskioznosti.
Eto zašto je strpljenje tako važno, ono nam omogućava srećniji a time i bolji život.
Da nije bilo strpljenja ne bi bilo ni današnje civilizacije kakvu poznajemo. Evolucioni toretičari smatraju da je upravo strljenje pomoglo našim precima da prežive. Ono im je dozvolilo da čine dobra dela čekajući druge da im uzvrate istom merom, a ne da momentalno traže adekvatnu nadoknadu što nikako ne bi dovelo do saradnje već pre do sukoba.
Bendžamin Frenklin, jedan od osnivača SAD i pisaca dekleracije nezavisnosti ovako je govorio o strpljenju:
‚‚Onaj ko ima strpljivosti može imati šta hoće.‚‚
A na koje sve životne aspekte utiče strpljenje?
1. Fizičko i mentalno zdravlje
Istraživanja su pokazala da strpljivi ljudi imaju bolje fizičko i mentalno zdravlje. Oni su manje izloženi glavoboljama, upali pluća, dijareiji, aknama i čirevima. Bolje spavaju i manje podležu stresu. Takođe doživljavaju manje negativnih emocija i ređe pate od depresije. Strpljenje im omogućava da stresne situacije prihvataju smirenije a time se bolje nose sa istima.
2. Tolerantnost
Strpljenje je most do razumevanja i prihvatanja drugih onakvim kakvim jesu i ne padanja u vatru zbog toga. Ona je oblik ljubaznosti na najvišem mogućem nivou. Strpljivi ljudi rađe sarađuju i opraštaju, pravičniji su i imaju veću empatiju prema drugima. Sve ove ih čini boljim prijateljima i komšijama.
Takođe strpljivi ljudi razvijaju tolerantnost na nelagodu svakojake vrste. Oni razumeju da će u životu biti neprijatnih i neželjenih situacija i stoga neće sami dolivati ulje na vatru. Kontrolisaće svoje emocije kao i reakcije na nedaće koje su ih snašle.
Kod strpljivih ljudi tolerancija se razvija na svim nivoima što doprinosi boljem životu kako strpljive osobe tako i onih koji su u neposrednom kontaktu sa njom.
3. Odlučivanje
Strpljivi ljudi donose bolje odluke. Oni ne srljaju, ne jure i ne podležu lako negativnim pričama (rekla-kazala) koje mogu da im zamagle odlučivanje. Oni ne dopuštaju sebi da budu negativni i da razmišljaju: ‚‚šta ako?‚‚, već se fokusiraju na sadašnji trenutak i time donose mudre odluke koje u sebi sadrže mikro i makro sliku cele situacije.
4. Veštine
Strpljenje nam omogućava da usavršimo nešto do vrhunskog nivoa. Poznato je da talenat čini svega deset posto uspeha, ostalih devedeset posto čini rad, rad i samo rad. Ništa se u životu ne postiže preko noći. Druga je stvar što ostatak sveta vidi samo gotovi proizvod mukotrpnog rada. Kada odete na baletsku predstavu vi ne možete ni da sanjate koliko minuta, sati, godina svog života je jedna primabalerina (ili baletan) provela/o u sali za ples vežbajući sve te silne plijee, brisee, piruete… Vrhunska veština nečega što nam je dato kao dar od Izvora postiže se samo strpljenjem i odlučnošću da se u tome uspe, bez obzira na sve muke i prepreke koje će se pojaviti na tom putu. Uspeh koji se na kraju tog puta pobere je nešto što je vredelo svog tog silnog znoja.
5. Uspeh
Strpljenje nam na kraju omogućava da ostvarimo svoje ciljeve i time uspemo u onome što smo namerili. Ovde je u pitanju ista stvar kao i sa usavršavanjem talenta. Kada marljivo i strpljivo radimo na svojim talentima u jednom momentu ćemo svakako ostvariti ono čemu težimo. Strpljivim osobama je to potpuno jasno.
Sada kada znamo šta je to strpljivost preostaje pitanje kako postati i ostati strpjiva osoba?
Evo nekih vežbi sa kojima možete početi da radite na svom stpljenju.
- Meditirajte, meditirajte, meditirajte, meditirajte, meditirajte… 😀
- Praktikujte zahvalnost. Na ovo temu sam već pisala tako da se neću ponavljati. Evo linka, budite slobodni da kliknete na njega. 😉
- Vežbajte čekanje; ovo će vas učini verovali ili ne srećnijim. Znate onu kesicu čipsa ili čokoladu što ste kupili da je smažete koliko odmah sada? E pa nemojte to da uradite! Sačekajte desetak minuta. Što više praktikujete strpljenje to ćete postajtati strpljiviji prilikom drugih frustrirajućih situacija.
- Podobro razmislite o situaciji koja vas je dovela do stanja iziritiranosti. Ako znate da ćete morati da čekate u nekom redu više od petnaest minuta ponesite knjigu sa sobom ili iskoristite to vreme za planiranje potonjih obaveza. Budite kreativni i snalažljivi umesto da budete negativno nadrndano gunđalo. 😀
- Razmislite o okidačima koji su vas doveli da budete nestrpljivi. Prisetite se situacija iz vašeg detinjstva u kojem su drugi na vas vršili pritisak svojom nestrpljivošću. Takođe razmislite o vašim standardima koje postavaljate za sebe i druge i tu se takođe kriju okidači za nestrpljivost. Da li su ti standardi visoki ili niski? Što više budete spoznavali te okidače lakše ćete moći da ovladate svojim emocijama i sledeći put u sličnoj situaciji ne ćete eksplodirali od besa.
- Dišite svaki put kad osetite da se nestrpljenje javlja u vama. Počnite da dišete duboko i ravnomerno. Usresredite pažnju na udah i izdah, ovo će momentalno u vama spustiti nivo napetosti.
Strpljenje je nešto što bi svako od nas trebalo da praktikuje. Kada bi svih sedam milijardi ljudi bili malo strpljiviji ovaj svet bi postao mnogo prijatnije mesto za život. Zar ne?