‚‚Neki ljudi su toliko navikli na stres da se ne sećaju kakav je život bio bez njega.‚‚
Endrju Bernštajn
U svetu u kojem trenutno živimo sve je više ljudi koji se bore sa najvećom boljkom 21.veka – stresom. On je postao naš najbolji prijatelj. Sa njim ležemo, sa njim se budimo i sa njim provodimo većinu dana. Zaboravili smo kako je živeti život bez stresa, kako je žuriti polako.
Najnovija istraživanja pokazuju da se nivo stresa na globalnom nivou sve više povećava. Ovi podaci uopšte ne čude. Sa savremenom tehnologijom kao što je internet i jbni smart phon svako može da vas cima kad god mu se (da prostite) digne. Vaš posao više nije od 9-17h već non stop. Ajd što vas cimaju u vezi sa poslom nego vas cimaju i svi drugi: partner, deca, prijatelji, roditelji i svi ostali koji imaju pristup vašem fbu, instagramu, msn-u ,whatsapp-u, viberu i ostalim savremnim sistemima za komunikaciju. Svi očekuju da im budete na usluzi i dostupni. A što je najubitačnije i vi to isto mislite. Takođe sigurnost na koju su prošle generacije navikle kada je u pitanju posao i hleb naš nasušni, više ne postoji. Danas možete imati posao ali to ne znači da ćete ga imati za par meseci. A kada nemate posao nemate ni novca koji vam omogućava egzistenciju. Sve su to faktori koji utiču na pojavu stresa.
Stres nekad može biti pokretačka sila. On vas drži budnim da preživite. No ako je nivo stresa prevelik onda dolazi do pregorevanja što se ogleda kako na našem fizičkom aspektu tako i na mentalnom. Tada stres predstavlja rizik po naš život. Dešava se da ljudi dugo vremena ignorišu znake stresa koji se momentalno pokažu u vidu neke bolesti.
Najučestaliji znaci da ste pod stresom su: ubrzano disanje, lako se date iznervirati, brecate se na druge zbog i najmanje gluposti, patite od insomnije, loše spavate, ne želite ujutru da ustanete iz kreveta, gojite se ili gubite na težini…
Fizičkih i mentalnih pokazatelja stresa ima mali milion i veoma je bitno slušati svoje telo. Ako ne obratite pažnju na te indikatore možete se ozbiljno razboleti.
A šta je u stvari stres?
To je prirodni mehanizam tela koji se razvio još kod naših praprapredaka. On se aktivira kada se nađemo u neposrednoj opasnosti. Stres nas obaveštava da se nešto loše dešava u našoj neposrednoj okolini i da treba da budemo budni i spremni na tu opasnost kako bi izvukli živu glavu iz nje. Kada je telo pod stresom u njemu se dešavaju hormonske promene. Telo se sprema na dve stvari: ili da pobegne ili da se bori. Hormoni koji se aktiviraju u njemu su kortizol, adrenalin i noradrenalin. Srce počinje ubrzano da lupa, krvni pritisak se podiže a telo se puni energijom koja treba da mu pomogne da preživi.
Stres može biti kratkotrajan ali i hroničan. Kratkotrajan stres je na primer kada treba da odgovarate pred profesorom, ili da držite javni govor pred gomilom ljudi ili kad idete na dejt sa nekim ko vam se mnogo sviđa. Tada se može desiti da vam skoči pritisak, srce lupa jače, dlanovi krenu da se znoje i probavni sistem poludi. Hronični stres je nešto što traje duži vremenski period i remeti vam kvalitet života. Osećate se iscrpljeno, razdražjivo, ne možete da se koncetrišete i kreću da se pojavljuju razne bolesti. Vaše sveukupno stanje kako mentalno tako i telesno degradira iz dana u dan.
Nažalost u školi nas ne uče tehnikama koje nam mogu pomoći da se rešimo stresa. One postoje i lako su primenljive nebitno kog ste uzrasta, pola i/ili društvenog statusa. Ako želite da vam život prođe u zdravlju i dugovečnosti svakako je nepohodno naučiti te tehnike.
Meditirajte
Da se ja pitam meditacija bi postala neophodna tehnika svuda. Pratikovali bi je svi od reda. Meditacija je za mene, koja sam bila depresivna, nervozna, anaksiozna, učinila čuda. Pokazala mi je onaj skriveni deo mene za koji mi niko nije rekao da postoji. Učinila je da u tim momentima potpune smirenosti spoznam svoje Više Ja. Spojila me je sa Beskonačnim Izvorom i zbog toga je od srca preporučujem svima.
Hranite se zdravo
Ako u sebe unosite sranje hranu ne možete očekivati da iz toga nešto dobro proizađe. Svima nam je (nadam se) postalo jasno da je hrana gorivo za naše telo. Ako je ona lošeg kvaliteta ne možete se nadati da ćete biti puni energije niti da ćete se dobro osećati. Veoma je važno da kada ste pod stresom ne preskačete obroke i da jedete hranu koja će vam dati energiju. Svi smo skloni da u takvim trenucima pribegnemo instant hrani, slatikišima, kofenu, nikotinu, alkoholu i ko zna sve čemu ne. To su trenutačne satisfakcije ali na duže staze ne čine nam dobro i treba ih zaustaviti.
Vežbajte
Kada smo pod stresomo naši demončići se probude pa nas nagovore na kojekave loše navike te sem što se nećemo hraniti zdravo nećemo ni vežbati. A najbolji način da iz nas izbacimo stres jeste kroz fizičku aktivnost. Nije bitno da li ste fitnes fanatik ili se preznojite na samo gledanje video sa vežbama, najbitnije je da svoje telo prepustite pokretu. Ako vam nije do vežbanja napanjite muziku i igrajte. To je super stvar za oslobađanje od stresa.
Boravite u prirodi
Kada ste u prirodi, koja je bogata kiseonikom sa negativnim jonima, vaše telo se oslobađa stresa i opušta. Negativno jonizovan vazduh utiče na vaše moždane talase da pređu u alfa talase, ovo dovodi do stvaranja smirujućeg efekta. Vaš mozak se bolje fokusira u prirodnom okruženju i zaboravljate svoje svakodnevne probleme. Setite se samo kako je sve postajalo nevažno kada ste bili pod zelenilom krošanja u kojima su ćućurile ptičice veselo žamoreći.
Gledajte snimke sa slatkim živuljkama
Gledanje videa sa slatkim životinjama definitivno će vas opustiti. Smeh i osećaj ljubavi je najbolji lek protiv stresa. Kada gledate slatke živuljke vaš mozak oslobađa dopamin i oksitocin. Ovi hormoni u vama stvaraju želju da vidite još takvih stvari i želju za maženjem, a u takvom stanju stres se topi kao puter na tiganju.
Naučite da delegirate
Većina nas nije nikada savladala tehniku delegiranja, tj. prebacivanja svojih obaveza na nekod drugog ko to isto može i ima vremena da uradi. Nismo ovo naučili jer nismo imali od koga, većina nas je odrasla u okruženju gde je sramota bilo da se tako nešto uradi. To je značilo da ste nesposobni. I onda ne čudi što imate žene koje ne znaju gde im je glava od obaveza i pored troje dece koja su dovoljno velika da operu sudove i usisaju kuću one to same rade. Negde duboko u nama usađeno je verovanje da sve sami treba da uradimo i da je traženje pomoći znak slabosti. Ne budite ludi i ne nasedajte na te gluposti, te sledeći put delegiraje drugima zadatke koji u vam podstiču stres. Zapamtite niste sami i ok je tražiti pomoć od drugih ljudi. To ne znači da ste nesposobni nego da volite i poštujete dovoljno sebe kako bi ostali zdravi i vitalni do kraja života.
Ovo su samo neke od mnogobronjih tehnika kojim se možete poslužiti kako bi ste se oslobodili stresa. Budite radoznali da istražite šta je to što vama najviše prija i godi pa to uvrstite u svoju dnevnu rutinu. I svaki put kad se nađete u stresnoj situaciji setite se još jedne pametne rečenice Endrju Bernštajna: ‚‚Zapamtite da stres ne dolazi od onoga što se dešava u vašem životu. On dolazi iz vaših misli o tome šta se dešava u vašem životu.‚‚
