SMRT EGA

 

Ili kako vam ona  nije potrebna

 

 

Svi smo mi na neki način svesni postojanja Ega u  nama. Ali koliko  ko od nas zaista razume smisao i svrhu Ega? I da li je Ego nešto loše ili dobro. Sve ono do čega sam ja došla u mojim proučavanjima i istraživanjima bila je jedna velika zbrka i kontradiktornost. Da ne spominjem one grozomorne definicije koje  kao da su ih pisali kvantni fizičari a ne psiholozi. 😀 Od sve te zbrke glava  me je bukvalno zabolela a da konkretnog odgovora nisam dobila: šta je Ego, kakva mu je svrha, da li je dobar lik ili ga treba eliminisati poput negativca…? Pitanja su se gomilala a sa njima i moja zbunjenost.  Zato sam na kraju odlučila da sednem i dobro promislim o tome šta je to Ego,  kako se ophoditi prema njemu, i da se nadam kako će me glava posle toga proći. 🙂

 

 

smrt ega

 

 

Ono što ‚‚Veliki rečnik stranih reči i izraza‚‚;  Ivana Klajna i Milana Šipke kaže za Ego jeste sledeće(lat. ego  ja ),  u psihoanalizi onaj deo psihičkog mehanizma koji je nosilac svesti o sebi, koji stupa u odnose sa spoljnim i unutrašnjim svetom.

Iz ove kratke definicije postaje jasnije da je svrha Ega da vas  spoji sa materijalno-fizičkim svetom oko vas. On vam daje samosvest da ste vi vi a ne neko drugi. Daje osnovu vašoj ličnosti.  Ego je onaj racionalni, organizovani deo vas, usmeren ka stvarnosti u kojoj živite. On vas uobličava  kako se ne bi, poput   kule od peska koja je predugo stojala na suncu, raspali.

 

 

smrt ega

 

 

Poznati osnivač psihoanalize  Sigmund  Frojd načinio je podelu  ljudkse ličnosti  na:  Id, Ego  i Super Ego. Id je onaj deo koji je najstariji i najduže u nama.To je onaj nagonski deo. Id mora biti zadovoljen odmah i sada. Njega smo poneli sa sobom u amanet kada smo odlučili da siđemo sa drveta. No tokom evolucije shvatili smo da je vreme da nadogradimo sistem jer  nam nije bilo više dovoljno da se oslanjamo  samo na Id. Bio nam je potreban novi model a njega smo dobili u Egu. Sa njegovim postankom   nastaje osnov za razvijanje svesnosti,  koja nam je potom omogućila da evoluciono odskočimo od svih ostalih stanovnika planete Zemlje.

No Ego je poput malog deteta, neophodna mu je kontrola i obuzdavanje, zato postoji i treći deo ličnosti u nama a to je Super Ego. Ovaj deo nas daje nam moralne standarde. Super Ego je jedan veliki znak STOP  Egu.   I zato dobro funkcionišu u paru.

 

 

smrt ega

 

 

Pošto sada  znamo  neke osnovne karakteristike i razlike ljudske  ličnosti možemo se posvetiti i razmišljanju kada i kako je Ego postao negativac? I otkud tolika hajka na njega.

Sigurno ste bar jednom u životu čuli da vam neko kaže ne budi tako egoističan. Što bi drugim rečima značilo, ne misli samo na sebe, ne budi sebičan. I mislim da je ovde nastala čitava ta zbrka kako je ego nešto loše u vama. Jedna pogrešna definicija sebičnosti učinila je da se na ego gleda popreko.  Sebičnost nastaje kada jedna osoba od vas traži da vi uradite za njega nešto kako on želi a ne kako vi želite. Što znači da niste vi sebični ako nešto želite da uradite za vas i na vaš način, već je sebična ona osoba koja traži da to uradite kako se njemu dopada.Sada će mnogi od vas skočiti i reći: ali Nađa kako to tako opravdavaš ljude koji gledaju samo na sebe i čine pri tome drugima zlo?! Ne, ti ljudi koji to rade, nisu povezani sa Izvorom i kod njih se ovde ne radi o Egu već o Idu.

 

 

smrt ega

 

 

Ljudi koji su povezani sa Izvorom deluju iz Ega koji je slobodno rastao i imao svu slobodu da zadovolji svoje potrebe uz suptilno vođstvo onog vašeg Višeg  Ja ( Frojd ga je zvao Super Ego).  Samo ljudi sa malim i zakržljalim Egom  čine loše stvari, jer kada logično pogledate, njihova svest je bliža nagonskom Idu nego razumnom i racionalnom Egu.  I stoga je pogrešno upirati prst na Ego koji nije dovoljno razvijen i optuživati ga. Već je potrebno pristupiti  mu kao malom detetu i dati mu podsticaj i potporu da se razvije i sazri u nešto predivno, nešto što će na kraju spoznati da u toj svojoj izolovanosti on uočava paradoks potpune povezanosti sa svim onim što ga okružuje. Samo tada kada je Ego dostigao potpunu zrelost on  može da doživi  prosvetljenje i  spoznaju  o tome da smo mi svi jedno.

 

 

smrt ega

 

 

I zato ako znated da je Ego deo vas, kao što su to vaše oči, ruke, prsti….. a njih sigurno ne želite da izgubite, zašto bi želeil da se rešite Ega?  Naprotiv bez njega bi ste se pretvorili u bezličnu masu nesposobnu da živi u ovom materijalnom svetu. Ego je morao nastati kao logičan deo ljudskog postojanja na fizičkom aspektu . S obzirom da smo ovde došli da iskusimo fizički život morali smo imati nekoga ko će da nas navigira  u njemu.  Stoga ostavite vaš Ego na miru, dajte mu dobru duhovnu hranu, širite mu vidike uz pomoć vašeg Višeg Ja i budite povezani sa Izvorom.  Prihvatite materijalno – duhovnu izbalansiranost i živećete život magije.

 

smrt ega

 

 

Vreme je da prestanemo da na Ego gledamo kao na lošeg momka, već da prepoznamo i one njegove dobre strane kao što je potpuna euforija koja vas obuzme kada recimo dobijete dobru ocenu u školi, postignete go, uradite neki novi plesni pokret, naučite neki novi trik na skejtu ili dobijete povišicu. Taj deo Ega nikako ne treba sputavati jer vam on donosi  vetar u leđa. To je onaj pozitivni deo vas koji  želite da zadržite. A kada uz takav Ego dodate vaše Više Ja, koje će vas nadahnjivati i  duhovno ispunjavati odškrinućete vrata Univerzuma i stupićete u jednu potpuno novu  i  neverovatnu dimenziju. Dimenziju u  kojoj ste vi vi ali ste i sve ostalo. Dimenziju  potpunog jedinstva i spojenosti sa svime što vas okružuje. A u takvom stanju svesti želećete samo dobro, širićete pozitivne vibracije i bezuslovnu ljubav. Iz tog razloga smrt Ega vam nipošto nije potrebna.

 

smrt ega

 

Please follow and like us:
error

SMRTI NEMA

 

 

Ako ti jave: umro sam,
evo šta će to biti.

Hiljade šarenih riba
lepršaće mi kroz oko.
I zemlja će me skriti.
I korov će me skriti.

A ja ću za to vreme
leteti negde visoko.
Upamti: nema granica,
već samo trenutnih granica.

Jedriću nad tobom u svitanja
niz vetar klizav ko svila.
Razgrtaću ti obzorja,
obrise doba u povoju
i prizore budućnosti
lepotom nevidljivih krila.

I kao nečujno klatno
zaljuljano u beskraju,
visiću sam o sebi
kao o zlatnom remenu.

Prostor je brzina uma
što sama sebe odmotava.
Lebdeću u mestu, a stizaću
i nestajaću u vremenu.

Odmoriću se od sporednog
kao galaktička jata,
koja su srasla pulsiranjem
što im u nedrima traje.

Odmoriću se od sporednog
kao ogromne šume,
koje su srasle granama
u guste zagrljaje.

Odmoriću se od sporednog
kao ogromne ptice,
koje su srasle krilima
i celo nebo oplele.

Odmoriću se od sporednog
kao ogromne ljubavi,
koje su srasle usnama
još dok se nisu ni srele.

Zar misliš da moja ruka,
koleno,
ili glava,
mogu da postanu glina,
koren breze
i trava?

Da neka malecka tajna,
il neki treperav strah
mogu da postanu sutra
tišina,
tama
i prah?

Znaš, ja sam stvarno sa zvezda.
Sav sam od svetlosti stvoren.

Ništa se u meni neće
ugasiti ni skratiti.

Samo ću,
obično tako,
jedne slučajne zore
svom nekom dalekom suncu
zlatnih se očiju vratiti.

 odlomak iz Besmrtne pesme Mike Antića

 

Smrti  nema. Nikad je nije bilo. Postoji samo prelazak u drugi rilm. Povratak kući, tako ja to zovem. Dok smo ovde u ovoj dimenziji i dok živimo u fizičkom telu, naša svrha je da upijamo znanje a kada dođe ‚‚sudnji čas‚‚ tada se vraćamo Izvoru i deponujemo sakupljeno znanje u kolektiv. Tamo se sva naša znanja stapaju u jedno beskonačno večno znanje. Istinu su shvatili naši preci kada su rekli da je svaki kraj jedan novi početak.

 

giphy (54)

 

Dugo sam smrt smatrala strašnom spodobom koja ti oduzima najmilije. Znanje da smrti nema, mi je tokom mladosti  isčezlo. Ništa od njega nije ostalo. Ostala sam sa verovanjem da je ona nešto loše čega se treba plašiti.

 

giphy (52)

 

Sećam se kako sam kao veoma mala prvi put shvatila da će moji roditelji umreti, da će otići negde gde neću moći sa njima da delim trenututke kako lepe tako i loše. Sećam se i suza koje sam isplakala zbog te spoznaje. Zanimljivo je da se ne sećam da li su mi i šta su mi rekli o smrti.

 

giphy (75)

 

Spoznaja koje se sećam došla je spontano iznutra.  Pojavila se sama od sebe. Može biti da je Izvor pokušavao da mi kaže nešto što sam ja tada protumačila pogrešno. Može biti ali  i ne mora. Samo znam da sam od tog momenta provela dosta vremena u žaljenju za svim nesretnim i nepravednim smrtima na ovoj planeti (kada se uzme u obzir da sam studirala istoriju i učila o svim vekovnim smrtima i ubijanjima možete zamisliti koliko je tuge u meni bilo utkano).

Sva ta smrt me je bolela  kao da je moja lična. Koga sam ustvari ja to žalila? Njih ili samu sebe….. Često sam na sahranama razmišljala o svim tim prolivenim suzama. Svoj toj tuzi i bolu. Zbog koga mi to plačemo, za kim žalimo? Da li zbog umrlog ili zbog nas samih jer znamo da i nas čeka crna zemlja i crvi….. ili je to sve jedno pomešano osećanje prolaznosti kojoj nijedno živo biće nije uteklo.

 

giphy (53)

 

Ako su naše duše ustvari energija a fizičko telo materija, stoga jedini mogući scenario jeste da kada duša napusti telo ona negde mora otići. Svako dete nauči u osnovnoj školi da je energija neuništiva, ne može se potrošiti niti stvoriti, već samo može promeniti svoj oblik.

Reč energija potiče od grčke reči νέργεıα: što znači rad, učinak, živahnost. Energija  je delotvorna sila, spremnost na rad, odlučnost, zamah, polet. Sve su ovo definicije koje pokušavaju našem logičkom delu mozga da objasne nešto zaista nedokučivo (bar za sada). Smrt je  zato po mom shvatanju prelazak te živahnosti iz jedne dimenzije u drugu. Dimenziju koju je teško uvideti iz fizičke perspektive. Zato nas smrt fascinira i istovremeno plaši, jer ljudi su fizička bića koja žele da vide, osete i dožive stvari u četiri poznate dimenzije.

 

giphy (58)

 

Smrt je sušta suprotnost. Smrt prividno oduzima svu opipljivost i živahnost telu koje nam je do tada služilo. Razne religije pokušale su da proniknu u tajnu smrti i svaka od njih je stvorila sopstvenu prihvatljivu definiciju i verziju šta je to smrt i kuda naša duša ta životna energija odlazi kada se odvoji od fizičkog tela. Hrišćanska ideja raja i pakla nije se nikada primila za mene a kada sam se upoznala sa istočnjačkim poimanjem smrti njihova ideja o reinkarnaciji postala mi je najprihvatljivija. Ali sve su složne oko jednog  da umire samo naše fizičko telo, duša nastavlja dalje svoj put u neku drugu dimenziju. Evo šta je episkop Teofan Zatvornik u pismu svojoj sestri na samrti, napisao: “Pa ti nećeš umreti. Telo će tvoje umreti, a ti ćeš preći u drugi svet, živa, svega svesna i prepoznavaćeš sav svet oko sebe“.

 

giphy (59)

 

Mnogi narodi imaju pristup smrti kao nečemu fatalnom, strašnom. Nariču, kukaju i  žale do bola za umrlim. Sve se u tim danima umiri, svaka radost i zabava je zabranjena. Ja nikada nisam želela da kada umrem da zamnom neko žali. Nisam nikada želela da nariču i kukaju, želela sam da umesto toga naprave žurku u čast moga života. Da budu sretni jer sam živela i bila deo njihovih života kao i oni mog.  Duboko negde  u sebi bila sam svesna onog zaboravljenog znanja o nepostojanju smrti.

 

giphy (60)

 

Bilo bi lepo kada bi ljudi na smrt počeli da gledaju kao na novi početak, novu avanturu. Duša njihovih voljenih vratila se kući i ulila u beskonačno znanje i upija ostala znanja drugih duša kako bi ponovo mogla da se pojavi na ovoj planeti u nekom novom fizičkom telu, kako bi nastavila dalje učenje i razvijanje.Da svi ćemo mi doći do kraja ovog fizičkog puta kako bi smo mogli da započnemo jedan novi. A zašto je to tako  za sada je tajna. Možda ćemo i nju jednog dana shvatiti.

Znam biće dana kada će vam vaši voljeni koji su prešli preko duge, prokleto mnogo nedostajati, to je ljudski i normalno, no kada znate da su samo prešli u drugi rilm lakše ćete podneti tu tugu koja vas obuzima. Prihvatite je i ispoštujte a onda  osmeh na lice i slavite život ali i smrt vaših voljenih.

 

13962750_10209243203771173_5859036929614310786_n

Posvećeno tebi dragi moj Pahuljice 🙂

 

Please follow and like us:
error
error: Content is protected !!