‘’Zemlja je ono što nam je svima zajedničko.’’
Hvala ti majko Zemljo.
Ti koja si mi dala život, ti koja ćeš ga prigrliti nazad kada moje vreme dođe, hvala ti.
Hvala ti od srca na svemu.
Hvala ti na svom izobilju kojim me obasipaš.
Hvala ti na nesebičnoj ljubavi koju mi svaki dan pokazuješ.
Hvala ti na svom drveću koje me grli svojim krošnjama udišući život u mene.
Hvala ti na svakom mom udahu i izdahu.
Hvala ti na svakoj kapljici vode kojom me pojiš.
Hvala ti na svakoj bubici, svakoj životinji, svakoj biljci koja me okružuje i čin moj svet raznovrsnim.
Hvala ti što mi pokazuješ da je raznovrsnost deo moje prirode i mog postojanja.
Hvala ti na svakom zemljotresu, svakojo poplavi, svakoj nedaći koja me je snašla a sa kojima me želiš osvestiti i prosvetliti.
Hvala ti na svim ukorima koje mi daješ zbog mog bahatog ponašanja prema tebi.
Hvala ti što mene i pripadnike moje vrste trpiš ovakve nesnađene.
Želim da ti kažem da mi je žao, o tako neizmerno žao, zbog svega što ti činim, ja pripadnik najiteligentinije vrste koja šeće po tvom plodnom tlu.
Želim da ti kažem da sam svesna da te krnjimo iz dana u dan sve više. Da ti zadajemo neizmeran bol našim nadobudnim ponašanjem koji nas ne vodi nigde drugde do u sopstvenu propast. Želim da znaš da sam svesna svih nepravdi koje ti činimo u ime našeg napretka koje vodi ka tvom uništenju a samim tim i našem sopstvenom.
Žao mi je, o tako neizmerno žao…
Želim da ti kažem da sam donela odluku da neću više biti deo te rušilačke sile. Želim da ti kažem da ću svaki dan činiti i raditi sve što je u mojoj moći da se to ludilo prekine.
Želim da ti dam do znanja da mi je stalo do opstanka tebe i sve one lepote koja obitava na tebi.
Stalo mi je do svakog drveta, do svake travke, svake životinje, svakog kamena koji je deo tebe kao što sam i ja deo tebe.
Stalo mi je bez obzira što ti se možda trenutno ne čini da je to tako.
Stalo mi je, nezimerno stalo…
Istina jeste ta, da sam bila uljljkana u dubokom komforu koji mi je pružio napredak moje vrste, a on nas je izdigao na neviđene nivoe sigurnosti i udobnosti ranije nepoznatog za nas.
U toj uljulkanosti nisam ni primetila kakve rane ti zadajemo. Nisam primetila koliko smo postali obesni, nezajažljivi i halavi.
Sada sam budnija nego ikada pre. Svesna svakog uništenja koje smo spustili na tvoje reke, polja, šume, okene…
Prihvatam potpunu odgovornost za sva ta nedela.
Prihavatam moj udeo u svemu tome i okrećem novi list. Dajem sebi u zadatak da se takvo zlo nikada više ne ponovi. Tražiću načina da budem deo tebe a da te ne povređujem. Upotrebiću moju inteligenciju da nađemo rešenje za sve ono što smo uspeli do sada da uništimo. Svaki moj dan biće ispunjen tim zadatkom i neizmernom željom da konačno prestanemo biti rušiliačka sila.
Od ovog momenta prestajem biti deo problema i postajem deo rešenja.
Znam i jasno mi je da je u svakom od nas ponaosob moć izbora i moć promene. I iz tog razloga biram da uskladim svoje bitisanje sa tobom majko nad majkama. Ti koja si me oduvek volela bezuslovno zaslužuješ svu moju pažnju i moje poštovanje. Zaslužuješ da se prema tebi ponašamo s ljubavlju. Zaslužuješ netaknute šume, reke, polja, okeane. Životinje koje će slobodno tumarati tvojim plodnim tlem. Zaslužuješ crvrkut ptica u krošnjama, razigrane leptire na livadama, jato riba koje slobodno tumara tvojim okeanskim dubinama i bubice koje se kriju po raznolikom lišću i plodovima biljaka.
Znam da je sve u meni i da je sve do mene. Jasno mi je da je prošlost prošla a da budućnost još nije došla. I da je jedino ono što uradim sada, u ovom trenutku, važno. Zato kao svesno biće odlučujem da ti pomognem, da ti ne smetam u tvom postojanju.
Zaslužuješ da se razvijaš, bujaš i rasteš bez ljudskog uplitanja i ometanja.
Zaslužuješ da budeš ono što jesi, plodonosna raznovrsnost izobilja.
Zaslužuješ sve moje poštovanje i svu moju ljubav.
Hvala ti majko Zemljo na svemu.
Hvala…