Iliti šta je to sindrom prevaranta
Obliva vas hladan znoj. Dlanovi su vam lepljivo vlažni. Imate osećaj da se borite da dođete do vazduha, vaše telo se trza i na najmanji šum isčekujući da se desi ono nezbežno! Da konačno dođu, upru prst u vas i kažu: TI PREVARANTU! Ooooo znamo mi dobro ko si ti! Tvoj uspeh je teška laž, dosta je bilo sa lagarijama, vreme je da ti skinemo masku i pokažemo svetu ko si ti zaista!
Da li ste ikada u životu provrteli ovakav ili sličan scenario u vašoj glavi?!
Ako jeste, da vas odmah u startu utešim, niste jedini. Na planeti Zemlji 70% ljudi se često oseća ovako. Muči ih strah da će ih neko raskrinkati i da će im oduzeti radno mesto ili poziciju na kojoj se nalaze jer su duboko ubeđeni da njihov uspeh nije njihov.
Ovo je takozvani sindrom prevaranta i uglavnom se javlja kod ljudi koji su veoma uspešni u onome što rade ali iz nekog razloga nisu sposobni da prihvate da je taj uspeh njihovo i samo njihovo delo. Pripisuju ga sreći, spletu povoljnih okolnosti, sažaljenju drugih i tome slično. Oni su vredni, radni, uporni ali to ne vide. Jednostavno svaki svoj uspeh omalovažavaju i spuštaju. Kada nešto postignu i ostvare, sreća zbog toga uspeha ne traje dugo jer ga ne pripisuju sebi i svojim zaslugama. Gotovo uvek te zasluge dele sa drugima i odriču se svog dela doprinosa u ostvarivanju istog. Ako im drugi odaju priznanje oni će ga uvek umanjiti ako ne i potpuno omalovažiti sa rečima: nije to ništa, svako to može, nisam ja bog zna šta tu učinio i tome slično…..
Termin sindrom prevaranta skovale su 1978. godine klinički psiholozi Pauline R. Clanc i Suzanne A. Imes. Ovaj sindrom ne pripada zvanično mentalnim poremećajima i stoga ne postoje jasno standardizovane norme za lečenje. Zahvata 70% ljudske populacije, no ja bih komotno rekla da je brojka mnogo viša. Češći je kod žena, afro-amerikanaca, studenata koji su završili školovanje, naučnika koji tek započinju svoj rad i kod onih ljudi koji imaju visoke standarde za uspeh, odnosno koji su skloni da više postižu.
Jasno je zašto se javlja kod tek završenih studenata i naučnika jer je normalno da na početku svake karijere sumnjate u vaše sposobnosti i znanje. Takođe razumljivo je što se javlja kod afroamerikanaca, koji su generacijama bili robovi i građani drugog reda. Isto tako je jasno zbog čega se češće javlja kod žena nego kod muškaraca. Podređeni položaj koji je žena imala u društvu uticao je da one na svoje uspehe, zarad mira u društvu (porodici, familiji….), gledaju kao na zajedničko ostvarenje a ne kao na sopstveni uspeh. Takođe, žene su po prirodi šarmantnije i privlačnije tako da će vrlo lako svoj uspeh kada do njega dođu prpisati tome, bez obzira što su se tokom ostvarivanja tog uspeha u potpunosti oslanjale na svoju stručnost, sposobnost, odvanžnost, disciplinovanost……
A zašto se onda javlja kod ljudi koji se odavno bave poslom kojim se bave, dobri su u njemu, štaviše veoma su uspešni u svom poslu?
Jedan od razloga je taj jer su tokom detinjstva preživeli neki vid fizičkog ili psihičkog zlostavljanja (ili kombinaciju oba). Čak ne mora ni da bude teško zlostavljanje u pitanju, već česta kritika i podrazumevanje da se neke stvari jednostavno moraju ostvariti i postići. Ako su roditelji od vas očekivali dobre ocene i to one najviše i nikad vam za njih nisu dali nikakvu pohvalu, vi ćete jednostavno početi da verujete da to svako dete može i da to svako dete i radi. Bez obzira što ste znali tada a i sada da to nije istina. Svi smo mi imali bar jednog lošeg đaka, u razredu ili školi, koji je uvek dobijao loše ocene. Takvi roditelji su uvek ostajali hladni ako donesete dobru ocenu, ali kada bi, ne daj bože, doneli lošu ocenu odmah bi se na vas stuštila gomila kritika i upoređivanja sa tamo nekim Ivanom koji je uvek dobijao 5 iz bilo kojeg predmeta.
No da ovo ne ispadne upiranje prsta u roditelje, ni oni nisu krivi, i oni su samo deca svojih roditelja. Što znači da su i oni najverovatnije bili slično, možda čak i gore tretirani kad su bili mali. A onda su to svoje iskustvo, kada su postali roditelji, preneli podsvesno na vas.
Ovakvo tretiranje u detinjstvu učiniće da stasate u osobu koja za sebe smatra da nije dovoljna, da sve što radi i postiže nije ništa veliko, a kamoli za pohvalu, jer ćete i u svom odraslom životu preneti verovanje da to svi mogu i da to svi rade…. U vama će ostati ugrađen podvsesni kritičar koji će se uvek buditi da odradi onaj posao koji su radili vaši roditelji kada ste bili mali.
Sindrom prevaranta često ostaje ne primećen jer su karakteristike koje ga čine dosta uobičajene i česte.
A one su:
- Perfekcionizam
- Strah od neuspeha
- Sumnja u sebe i svoje sposobnosti
- Anaksioznost
Kako se izboriti sa sindromom prevaranta?
Biću odmah jasna: ne možete se nikada u potpunosti rešiti ovog sindroma, vaš unutrašnji kritičar će uvek biti tu. Ali možete da pronađete njegov kriptonit i da mu na neko vreme začepite usta i oduzmete moć. 😉
Prvo što treba da uradite jeste da:
Nazovete vašeg unutrašnjeg kritičara nekim imenom. Ja sam mog nazvala Grdana (zla veštica iz Trnove ružice moje najomiljenije bajke J ) i da mu naravno nađete dostojnog protivnika, heroja koji će vas spasiti. Takođe i njega nazovite nekim za vas značajnim imenom. Moj heroj se zove Ketrin Džejnvej (šta ću kad sam pravi Trekkie 😉 ). Vašeg heroja birate na osnovu toga koliko možete da se ugledate na njega i koliko bi želeli da budete poput njega ili zato što vam njegov način ponašanja i razmišljanja donosi osmeh na lice.
Sada kada ste našli vaš kriptonit protiv unutrašnjeg kritičara upotrebite ga!
Svaki put kada se unutrašnji kritičar pojavi sa svojim monologom pozovite u pomoć vašu Ketrin i pustite je da se isćaska sa Grdanom. U početku će vam sve ovo delovati kao da ste poludeli…no verujte mi na reč kada se moja Grdana pojavi ja istog momenta u pomoć pozovem kapetana Vojadžera i pustim je da svojom razumnošću, smirenošću, odvažnošću i upornošću ušutka jebenu Grdanu. Pomoć je neprocenljiva. Grdana se momentalno povuče poput magle u svoj mračni dvorac gde se pritaji do neke nove prilike. Ali sve manje i manje se pojavljuje od kad sam joj pronašla dostojnu protivnicu. Tako da ovo zaista pali!
Druga stvar koju treba da uradite jeste da se:
Podsetite svih vaših uspeha. I to jasno i glasno. Ako treba pronađite i fizičke dokaze, kao što su diplome, sertifikati, mejlovi koje ste dobili od kolega ili najdređenih u kojem vas pohvaljuju za vaš rad, gomilu tekstova koje ste dosad napisali (kao što je u mom slučaju) i podsetite sebe na sve te uspehe. Osetite emocije zadovoljstva i sreće koje ste osećali kada ste ih ostvarili. Uživajte u tim postignutim ciljevima.
Treća stvar koju treba da uradite jeste da:
Nazovete nekoga ko je po prirodi podstrekivač dobrih osećaja, nazvaću ih najvijačicama/navijačima. Popričajte sa njima neka udahnu u vas pozitivne vibracije. Neka vas razvesele i podsete na vaše uspehe koji ne moraju striktno da se odnose na vaš posao, već mogu da budu u vezi sa tim koliko ste vi dobra osoba, dobar prijatelj i tome slično…
Četrvrta stvar koju treba da uradite jeste da:
Počnete sa pisanjem dnevnika zahvalnosti, ova praksa će u vama pokrenuti deo mozga odgovornog za nagrađivanje. Ovaj dnevnik će vam najviše pomoći u slučaju da nemate navijača/navijačicu ili ako niste u stanju da sebe pohvalite za prethodne uspehe. Bez obzira na ove prepreke dnevnik zahvalnosti će u vama dovesti do resetovanja sa negativnog na pozitivni mod razmišljanja.
Peta stvar koju treba da uradite jeste da:
Shvatite da niko nije savršen, da svi mi pravimo greške jer smo svi mi ljudi. Pronađite dokaze i za ovo. Pogotovo danas na internetu možete da nađete razne informacije, zato se bacite na googlanje. 😉
I konačno šesta stvar koju treba da uradite jeste ta da:
Pronađete slavne ljude koji su postigli neverovatan uspeh a imaju ovaj sindrom. Oni će vam uliti nadu i optimizam da bez obzira na sve te prepreke sa kojima se susrećete, da su promene na bolje moguće i da možete imati dobar i uspešan život bez obzira na Grdanino kvocanje. 😀
Evo za početak par osoba kojesu veoma uspešne a imaju/imale su ovaj sindrom:
„Lepota sindroma prevare jeste u tome da se klackate između ekstremne egomanije i kompletanog osećaja: Ja sam prevarant! O Bože, oni su mi na tragu! Ja sam prevarant! Zato pokušajte da se vozite na talasu egomanije kada vas ona spopadne i uživajte u tome, a onda lagano prokrlizite kroz ideju prevare.“
Tina Fej
****************
„Ponekad se probudim ujutru pre snimanja i pomislim, ja ne mogu ovo da radim. Ja sam prevarant.“
Kejt Vinslet
****************
„Napisala sam jedanaest knjiga, ali svaki put pomislim: ‘Uh, oh, oni će saznati. Uspela sam sve da ih prevarim i sada će me otkriti. “
Maja Andželou
****************
„I dalje mislim da će ljudi saznati da sam ja zaista veoma ne talentovana. Da nisam zaista stvarno dobra. Da je to sve velika prevara.“
Mišel Fajfer
Sindrom prevaranta treba da bude uzet zaozbiljno jer ako se na vreme ne zauzdaju uzde vaše Grdane postaće snažna i opasna. Ušutkaće u vama sve ono dobro, sve darove koje nosite u sebi za druge. Pustite li Grdanu da ovlada vama pretvorićete se u depresivno, anaksiozno, isfrustrirano i ogorčeno stvorenje koje neće želeti niti hteti da napreduje, ostvaruje ciljeve i uspehe koje zaslužuje. Jer ćete verovati da vaš uspeh nije vaš bez obzira što ste vredno radili za njega i što vam ništa nije palo s neba. Zato na vreme zauzdajte uzde zla i omogućite vašem heroju da zasija kako dolikuje. Jer ovom svetu su potrebni heroji. 🙂
No Comments