‚‚Najbitnije bogatstvo je zdravlje.‚‚
Ralf Valdo Emerson
Onomad, davnih dana, kada smo odlučili da siđemo s drveta i uspravimo se na dve noge učinili smo prvi korak ka uništavanju naše kičme. No nismo se tu zaustavili. Vrlo brzo smo otrkili čari sedenja. A kada smo izumeli motorna vozila, televizor i sa njiva prešli u kancelarije, višečasovno sedenje postalo je nešto najnormalnije. U današnje doba skoro 90% naših aktivnosti odvija se sedeći. Cela naša okolina uređena je tako da podstiče sedenje. Nažalost mi nismo napravljeni za višečasovno sedenje. Naše telo stvoreno je da bi skakalo, plesalo, trčalo, hodalo. Stvoreno je da bi se kretalo. A šta mu mi radimo svakodnevno? Primoravamo ga da sedi na jednom mestu u položaju koji je smrtonosan po nas!
U ovom tekstu želim da se osvrnem na sve štete koje višečasovno sedenje čini našem telu. Ako niste znali najnovija istraživanja dr Keith Diaz-a sa Kolumbijskog Univerziteta u Americi su utvrdila da je sedenje postalo ubica broj jedan ljudskog roda. Prešišalo je čak rak i pušenje. U sprovedenom istraživanju utvrđeno je da ljudi koji sede više od šest sati dnevno imaju šansu od 40% da umru u periodu od petnaest godina od onih koji sede manje. Nebitno je koliko godina imate, kojeg ste pola, težine, i rase.
A da li znate koliko dnevno smemo da sedimo?
Najviše u toku dana smemo da sedimo celih 3 sata, sve preko toga nas bukvalno ubija. Ja sam dobro sve to osetila na sopstvenom telu. Poslednjih godina sedim sigurno više od 12 sati (jednom rečju užas – užasa) i polako počinjem da osećam na telu sve negativne efekte višečasovnog sedenja. Kičma me ubija, lumbalni deo mi bukvalno gori, osećam kako se svaki organ u meni počeo sabijati i grčiti. Džaba mi svo vežbanje jer provodim previše vremena sedeći. Da, dobro ste pročitali istraživanje je pokazalo da čak i oni koji vežbaju svaki dan po sat vremena a provode više vremena sedeći podležu riziku da umru ranije. Da vam se kosa na glavi naježi!
A koje su to sve negativne posledice sedenja?
Čim sednete električna aktivnost u vašim nogama se gasi. Cirkulacija krvi polako usporava. Dolazi do opadanja čak do 90% enzima lipaze koji pomaže u razgrađivanju masti u našem digestivnom traktu a ta ne razložena mast se onda taloži u telu kao salo i zagušuje nam arterije. Nakon dva sata sedenja nivo ‚‚dobrog‚‚ holesterola (HDL) opada čak 22% . Postajete podložniji gojenju a šanse da dobijete srčani udar se povećavaju na oko 54%. Bolesti srca postaju vaš novi prijatelj. Još jedna bolest kojoj podležu ljudi koji sede duži vremenski period je dijabetes, jer nakon dvadesetčetiri sata efekasnost insulina opada za 24%.
Ako sedite dok ovo čitate nadam se da ste skočili na noge lagane i promrdali to vaše divno telo. Nikada nije kasno da se okrene novi list kada je zdarvlje u pitanju!
Šta je to što vi možete preduzeti kako bi ste sprečili neželjene posledice zbog prekomernog svakodnevno sedenja?
Kao prvo kad god imate priliku da sednete a vi nemojte sesti. Dok čekate negde na red izaberite da stojite bez obzria što vam je stolica ili klupa dostupna. Takođe u javnom prevozu ostanite da stojite. Uvek izaberite opciju stajanja pre nego sedenja. Učinićete sebi veliku uslugu. Ako imate mogućnost da negde odete peške uradite to ne morate baš svuda ići kolima ili javnim prevozom.
Takođe ako je vaš posao vezan za stolicu na svakih pola sata ustanite i promrdajte se. Ja sam počela da praktikujem stajanje od desetak minuta na svakih pola sata/četrdesetpet minuta. Stvorite naviku da se svaki dan prošetate bar 5 do 6 kilometara. Imate razne aplikacije koje možete za dž da skinete a koje broje vaše korake i pređene kilometre. Super stvar da napravite uvid koliko se dnevno krećete. Radite svakodnevno vežbe istezanja, o njihovoj dobrobiti po naše zdavlje već sam pisala u ovom tekstu.
U jednom skorijem istraživanju antropologa napravljeno je naselje iz 1850-te godine u kojem su angažovali glumce da žive kao u to doba. Zatim su merili njihovu svakodnevnu fizičku aktivnost i potom su je uporedili sa današnjom fizičkom aktivnošću ljudi. Rezultat je bio poražavajući: angažovani glumci su svakodnevno prelazili od 5 do 13 km dnevno više nego današnji prosečni kancelarijski službenik.
Kombinacija vežbanja, stajanja, kretanja i zdrave ishrane je najbolji način da se rešite opasnosti od svih gore navedenih boljki kao i prerane smrti. Zato nemojte da se libite da na poslu ustanete kada za to dođe vreme. Ako vas budu čudno gledali slobodno im prosledite ovaj tekst da pročitaju kako bi i oni stvorili novu naviku stajanja i sebi produžili život. 🙂
Ljudsko okruženje će u budućnosti sigurno drugačije izgledati kada je u pitanju navika da se sedi. Ka tome se već lagano ide. Postoje hidraulički stolovi koji mogu da se podese za sedenje ali i za stajanje. Kancelarije budućnosti sigurna sam neće primoravati ljude da non stop sede u jednom zgrčenom položaju tako lošem po naše zdravlje.
Erik Rietveld viši istraživač na Univerzitetu u Amsterdamu na odseku za filozofiju i kongitivne nauke i osnivač RAAAF započeo je eksperimentalni projekat koji ima svrhu da pokaže radikalne promene u radnom okruženju kada je stajanje u pitanju. Njegov eskperiment će nam verujem svakako pomoći da se jednom za svagda rešimo negativne navike posađivanja naše pozadine kad god vidimo stolicu. 😀
Mi smo bića navika, a one se stvaraju tako što ih omogućavamo putem okruženja koje sami kreiramo. Ako želite da promenite naviku da svuda sedite krenite prvo od vaše kuće. Gde god možete a vi izbacite stolice ili fotelje. Dok gledate famozni televizor ili čitate knjigu stojte, kada se umorite naslonite se na zid, promenite položaj, naviknite telo da stoji. U početku će sigurno biti teško do zla boga ali ako istrajete telo će se navići na stajanje. Evo dok vam ovo kucam ja stojim, ponekad čučnem no svakako sve manje i manje sedim. Nije mi želja da umrem za par godina jer me mrzelo da promenim jednu lošu naviku u mom životu. Zato svi na noge lagane u zdraviji i duži život. 🙂
podvestcom
18 маја, 2019 at 9:20 amSjajan tekst. Obratite pažnju na svoje zdravlje i sitne stvari koje radite u toku dana 🙂