‚‚Postoje dva osnovna izbora u životu: prihvatiti uslove kakvi jesu ili prihvatiti odgovornost za njihovu promenu.‚‚
Denis Vajtli
Budim se, otvaram oči i već sam smorena. Osećam kao da se gušim. Sve me nervira. Imam želju da vrištim do iznemoglosti. Najradije bih nešto polomila no iz nekog razloga ne mogu da se pomerim. Kao da sam upala u živo blato i tonem, tonem duboko u ponor besmisla. Onda ustajem i započinjem dan noseći u sebi bombu napetosti koja lagano kuca. Samo je pitanje dana kad će eksplodirati…
Da li se i ti ponekad osećaš ovako?
Ako je odgovor potvrdan onda znaj da je to u stvari znak (da ti se čini i to veoma stvarno) da si se zaglavila u životu. Zašto sam u prethodnoj rečenici napisala da ti se čini ? Zato što osećaj zaglavljenosti jeste naša percepcija. Naš subjektivan pogled na realnost koju trenutno živimo. Osećaj zaglavljenosti je u stvari jasan znak da nešto treba da menjamo ali da to iz nekog razloga ne radimo. Postoji nekoliko razloga zašto se osećamo tako kako se osećamo.
U nastavku teksta razmotrićemo koji su to razlozi i šta možemo preduzeti da se oslobodimo i poletimo u nepoznate visine.
1. Optužuješ sebe za to što si zaglavljena
Ovo je nešto za šta samu sebe mogu da osudim na doživotnu robiju. Kriva sam da ne mogu biti krivlja. Da li si i ti kriva za ovo? Znaš da si se zaglavila i onda još sebe maltretiraš zbog toga. Misli te svakodnevno bodu kao stršljeni. Gnjaviš sebe i optužuješ kako ništa ne radiš po pitanju svega toga. A šta to u stvari znači za tvoju realnost? Znači da sav svoj fokus stavljaš na problem a ne na rešenje istog. Znači da zakon privlačenja funkcioniše na osnovu tog tvog fokusa. Svaki dan živiš dan mrmota, zaglavljeno i isfrustrirano. Vreme je da prestaneš sa ovom lošom navikom.
Zapitaj se:
Zašto sebe gnjavim ovim optuživanjima?
Ko me to u stvari maltretira, čije misli projektujem?
Da li su ova optuživanja zaista moja ili sam ih slušala od nekog drugog (roditelja, partnera, nastavnika…)?
Pošto znam da ove misli nisu korinse po mene, koje onda jesu?
Šta sam spremna da prestanem da radim?
Šta sam spremna da počnem da radim?
Koje baby korake mogu da preduzmem sada odmah u pravcu odglavljivanja?
2. Ne znam šta treba da radim
Kada ne znamo šta treba da radimo a i ne trudimo se da saznamo, nastaje osećaj zaglavljenosti. To vam je kao kada uđete u lavirint bez mape koja će vas izvesti iz njega. No sigurna sam da ne bi ostali u tom lavirintu da umrete, nego da bi se potrduli da pošto poto nađete izlaz iz njega. Tako je i sa životom, ako ne znate šta treba da radite dalje nađite informacije, bar je to u ovo internet doba lako. Imate pristupa tolikim informacijama na samo jedan klik od vas. Znam, znam sva ta gomila informacija može biti zbunjujuća i frustrirajuća no ako verujete svojoj intuiciji i svom Višem Ja znaćete tačno koja je ona prava. I ne stidite se da pitate nekoga (ko zna šta radi) za pomoć .
3. Ograničavajuća uverenja
Svi mi nosimo uverenja u sebi tzv. paradigme koji nam pomažu ili nam odmažu. Nekada nismo ni svesni tih ograničavajućih uverenja. Da bi ste shvatili šta je to što vas koči, koja uverenja, treba dobro da izanalizirate sebe, svoje misli i svoje postupke.
Sve ono što želiš za sebe u životu rangiraj na skali od 1-10 (gde je 1 ne nikako, a 10 da svakako).
Potom se zapitaj:
Zašto sam tu i tu želju rangirala na toj poziciji?
Šta to u stvari znači; da li verujem da je ona moguća ili nemoguća za ostvariti?
Šta je uspeh za mene?
Da li verujem da sam uspešna ili nespešna osoba?
Čije misli projektujem kada je moj život u pitanju? Moje ili od nekog drugog?
Nastavite dalje sa pitanjima koja vam budu dolazila i veoma brzo ćete isčačkati vaše ograničavajuća uverenje.
4. Strah
Ovo sam namerno ostavila za kraj. Jer strah se krije u svakom od prethodnih razloga zbog čega se osećate zaglavljeno u životu. Kada živimo vođeni strahom izabraćemo da ostanemo na mestu na kom jesmo bez obzira da li se ono nama sviđalo ili ne. Većina ljudi živi svoj život ovako. Pristaju na zonu udobnosti jer im se čini da je tako lakše i da je tu sigurnije. Nezadovljni su svojim životima ali gutaju to nezadovoljstvo pa se onda istresu na nekom drugom (kolegi, komšiji, partneru, deci, nepoznatoj osobi na ulici, radnji….) kratkrotrajno osete olakšanje i nastave dalje da tavore u živom blatu dok im ponovo ne dođe do nosa, a onda se ciklus ponvalja. Retki su oni smeli koji se usude zaviriti iza granice terora i posegnuti za životom koji žele da žive.
Za strah ima sijast razloga i svi su neosnovani. Plašimo se da ćemo pogrešiti, da ćemo se izblamirati, da će nas slistiti sa lica zemlje demon za greške i na kraju onaj najfamozniji aspekt: šta će drugi reći na sve to…. Stoga se dobro zapitajte čega se to plašite, da li su ti strahovi osnovani ili ste ih samo vi digli na pijedastal na kojem ne treba da stoje. Potom zamislite najgori mogući scenario po pitanju toga što želite u životu. Vaše Više Ja će znati da sve to što zamišljate ima 0,0001% šanse da se zaista desi. Lagano ali sigurno će te se osloboditi straha da krenete ka onome što zaista želite za vas i vaš život.
I kao što kaže Dan Millman, američki autor, možda je taj osećaj zaglavljenosti u stvari zalet za novu avanturu u našem životu.
‚‚Kada se osećamo zaglavljeni, da ne idemo nikuda – čak i kada počnemo da klizimo unazad – možda se zapravo pripremamo za niski start .‚‚
Život možeš jedino da živiš izvan granica poznatog, tamo gde je potrebno rasti, učiti i razvijati se. Tamo gde su promene stalne. Zato nemoj prezati da se spustiš u niski start i izletiiš iz živog blata u kojem misliš da si se zaglavila.
No Comments